Архимандрит Методије (Марковић): Преподобни Јустин ћелијски у својим делима изражава бескрајну љубав према Богочовеку Христу

У јулско-августовском 392. броју "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, објављен је разговор са високопреподобним архимандритом Методијем (Марковићем), игуманом свештене обитељи манастира Преподобног Прохора Пчињског, са којим је разговарао катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила.


*Високопреподобни оче, Епархија врањска као свог молитвеног патрона прославља Преподобног Јустина Ћелијског, светитеља који је рођен у Врању. Како свеколика пуноћа Епархије врањске доживљава овај благослов?


- Пуноћа епархије врањске овај благослов не доживљава никако другачије него као дар Божији народу овога Богом благословеног краја. Овај крај је благословен због тога што је на територији наше епархије засијало мноштво светих угодника Божијих. Овде живе људи који су веома побожни, воле и не остављају своју Цркву. И време ропства народ се трудио да своју веру сачува и да гради храмове Божије. Зато сам мишљења да је Промисао Божији да по преподобном Јустину овај крај буде чувен и познат не само у нашој помесној Цркве него и у свеколиком Православљу.


*Поред славе Епархије, на које се још начине исказује поштовање према светитељу чији култ је веома јак у нашем народу?


- Наш народ је одувек поштовао и волео преподобног Јустина. И када је он био у својеврсном затворништву у манастиру Ћелије код Ваљеву многи Врањанци су му долазили у посету и он их је са радошћу примао и са њима разговарао. Када је на чело епархије врањске 1992. године дошао Епископ Пахомије, он се као један од ученикâ овога светог оца Цркве трудио да се епархији врањској врати земљиште на коме се налазила његова родна кућа, која је обновљена, и да нагласим да је у дворишту његове родне куће саграђен први храм посвећен овом светитељу. Наравно, осим штампања радова преподобног Јустина ту су и Јустинове Благовести, делује и Јустинова омладина. У врањском градском парку је подигнута спомен биста оцу Јустину, где су и бисте најпознатијих Врањанаца. Мноштво симпосиона и научних скупова на којима су говорили корифеји наше теологије, али и представници других помесних Цркавâ и као круна свега у нашој епархији је основано свеправославно друштво преподобни Јустин.


*Драги оче Методије, благословом Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија у Епархији врањској делује Свеправославно Друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањскиˮ, упознајте наше читаоце са особеностима овог друштва?


- Свеправославно друштво је основано 03.10.2015.године у Врању чији су циљеви развој међуправославних односа тј. сарадња епархија и митрополија свих православних помесних Цркава, промовисање учења преподобног Јустина, мисија Цркве, помоћ ближњима итд. Чланови удружења могу бити сви који који прихватају циљеве истог. Статутом је предвиђено да председник удружења увек буде епископ врањски. Ако дозволите напоменуо бих да су на оснивачкој скупштини друштва били представници неколико помесних Цркава (руске, грчке, пољске, албанске). Од архијереја из наше помесне Цркве важно је рећи да су на оснивачкој скупштини друштва били тадашњи митрополит загребачко-љубљански а сада наш патријарх г. Порфирије, епископ бачки Иринеј, епископ крушевачки г. Давид и епископ Сергије. Подружница нашег друштва је основана и у Русији у граду Белгород захваљујући одличној сарадњи наше епархије и митрополије Белгородске. Руски студенти и верници се упознају са делима преподобног Јустина и већ смо имали неколико посета центру из Русије. Наше друштво се труди и већ до сада је било више хуманитарних акција помоћи ближњим.


*На који све начин наш народ може да помогне рад овог друштва?


- Свако ко жели и Правoславни је Хришћанин може постати члан нашег друштва. У склопу друштва је и неколико пододбора и свако се може пронаћи у истим. Као што сам напоменуо наши верници се могу придружити хуманитарним акцијама тј. помоћи ближњима, учествовањем на Литургијама, поклоничким путовањима светим местима, учестовању у читању делâ преподобног Јустина у просторијама свеправославног центра давањем прилога за наставак рада друштва итд.


*Широм света сте студирали и стекли високо образовање, колико је на Вашу личност утицао светитељски лик Преподобног Јустина Ћелијског?


- Лик преподобног Јустина је, могу то са сигурношћу рећи је веома утицао на развој моје личности и на моје опредељење за монаштво. Одрастајући у близини породичне куће преподобног Јустина ја сам гледао на њено обнављање и на исправљање неправде према њему као на обнову душе нашег града. Као дете сам одлазио на Литургију где сам певао у црквеном хору и слушао беседе наших великих теолога који су посећивали наш град и говорили нам колико је наш град благословен јер је изнедрио овако дивни дијамант наше Цркве и да имамо ту радост да прислужујемо у истом храму где је тада млади Благоје крштен, а његов отац Спиридон био црквењак и његови преци служили као свештеници. Све то је утицало на мене и када сам завршио основну школу у мени није било дилеме како желим да наставим свој живот. Благословом епископа Пахомија уписао сам се у Богословију у Нишу и касније Московску Духовну Академију и постдипломске студије у Италији. Увек сам имао осећај да сам имао духовну заштиту нашег оца Јустина и он ми је много пута помагао у тешким тренутцима у животу и молитва њему упућена ми је била као лек за душу. Иако носим име по апостолу словена светом Методију, мислим и чак бих могао са сигурношћу рећи да је преподобни Јустин мој други небески покровитељ.


*Блаженопочивши епископ Атанасије (Јевтић) је у једној од својих беседа преподобног Јустина ћелијског назвао „јеванђеоски богословˮ. У том духу, реците нам нешто о Преподобном Јустину као богослову?


- Шта бих ја, без лажне скромности, могао додати на ове речи великог међу теолозима епископа Атанасија, осим да их потврдим. Оно што је мене импресионирало код преподобног Јустина било је прво његово дело које сам прочитао а то је „Срна у изгубљеном рају“ у коме нас он јасно позива на покајање као негда свети Јован Крститељ и да плачемо за својим гресима (што је укратко и опис монашког живота). Само бих рекао једну реченицу да се у свим његовим делима може видети његова бескрајна љубав према Богочовеку Христу и позив свима да Га следе. Читаво његово дело јесте слично апостолу Павлу сведочење Христа Распета и Васкрслога. Као лав у пустињи је викао да нема човека, односно да ћемо се расчовечити тј. престати бити људи без Богочовека Христа.


*Преподобни Јустин је оставио велики траг и на пољу литургијског богословља, а свима је познато да је светитељ приредио међу првим преводима текста Литургије на српском језику. Као литург, упознајте нас са значајем преподобног Јустина и на овом пољу?


- Осим његовог Богословља познато је да је преподобни Јустин целог свог живота био литург и да је свакодневно служио свету Литургију. На Литургији ми задобијамо обожење и учествујемо у животу Христовом. Знајући колики је значај разумевања свете Литургије преподобни Јустин је превео све три Литургије на савремени српски језик. Међутим, преподобни Јустин није само превео Литургије него и молитвословља Цркве. Сетимо се да су на празник Педесетнице апостоли добили дар језика управо из тог разлога да би Еванђеље Христово допрло у срца свих људи. Веома је важно да верни буду активни учесници на Литургији а не неки неми посматрачи као на некој представи, а како ће учествовати ако не разумеју текст молитве. Он је користио старе рукописе за превод Литургије на савремени језик. Значајно је напоменути да је преподобни Јустин у проскомидију убацио и анђелске силе бестелесне јер су и они део Цркве. Данас у нашој помесној Цркви има неколико издања Служебника на српском језику почев од 1986. године а његов први превод Литургије је био 1922. године те га због тога можемо назвати претечом „српске“ Литургије.


*Игуман сте свештене обитељи манастира Преподобног Прохора Пчињског и чувар кивота великог мироточивог чудотворца. Какве су духовне везе Преподобног Јустина са манастиром на чијем се челу налазите?


- Свима је, надам се, познато да је преподобни Јустин од ране младости био везан за манастир преподобног Прохора Пчињског. Тамо је често одлазио на поклоњење светом оцу, како светог Прохора из љубави назива народ пчињског краја са својим благочестивим родитељима Спиридоном и Анастасијом. Чак је био и сведок чудесног исцељења над кивотом светог Прохора његове мајке која је била изузетно побожна. Био је заветован у манастиру и његов сабрат. У манастирској библиотеци се чува дар преподобног Јустина из 1935. године, његова Догматика, коју је он потписао са “јеромонах Јустин сабрат манастира светог Прохора“. И после другог светског рата није пропуштао прилику да на манастирску славу посети ову свету обитељ. Возом би долазио до села Ристовац а касније би око 20-ак километара даље унајмљивао фијакер до манастира. Постоји предање да је једном приликом видео неку баку како пешке иде до манастира и зауставио фијакер са намером да бака крене са њим, међутим бака му је одговорила да је она сиромашна и да светом оцу нема шта да однесе осим својих корака. Чувши речи ове баке оне је платио фијакер и као и бака наставио пешке пут до манастира говорећи како је он изучио велике школе али да у срцу свом није стекао веру ове баке, показујући тиме колико је волео и ценио народну побожност. Да напоменем и то да се добротом блаженопочившег епископа ваљевског г. Милутина и благословом нашег епископа Пахомија у нашем манастиру као светиња чува и део моштију преподобног Јустина.


*Ваша обитељ је пре две године прославила велики јубилеј – 950. година постојања. У богатом програму којим је прослављен овај јубилеј, да ли је било речи и о Преподобном Јустину ћелијском који је, несумњиво, духовно неодвојив од Ваше светиње?


- Милошћу Божијом у нашој епархији је од 2020. године било неколико веома значајних јубилеја, не само наше епархије него и целе наше помесне Цркве. Манастир у коме сам игуман је прославио 950 година постојања и 700 година обнове. Манастир је саградио цар Роман IV Диоген на месту које је било жеља самог преподобног Прохора Пчињског, а обновио га је и проширио свети краљ Милутин. Наравно неколико значајних јубилеја наше епархије биће обележено и у наредним годинама. Због свима познате пандемије сви догађаји који су предвиђени у 2020. години су померени годину касније. Све манифестације су биле одржане у склопу Свеправославног друштва преподобни Јустин. Организована је изложба фотографија “Православље-једна велика породица“ која је отворена и у руском граду Белгороду 25.марта 2021.године. Пред саму центалну прославу ових значајних јубилеја која је била 13. јуна 2021.године и на којој су Литургију служили Његова Светост патријарх српски г.г.Порфирије, митрополит белгородски г. Јован из руске Цркве као и 15 архијереја наше помесне Цркве и велики број свештенослужитеља одржана је Међународна научна конференција „Црква пред изазовима савременог света" поводом 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског и 700 година од упокојења Светог краља Милутина. Предавања су изнели Његово Високопреосвештенство Митрополит белгородски г. Јован из Руске Цркве, са темом „Црква пред изазовима савременог света”, и Његово Преосвештенство Епископ бачки Иринеј, са темом „Христологија по Светом Јустину Ћелијском”. Многи су посетили ову конференцију и преко душтвених мрежа пратили овај догађај. Пошто су теме биле веома значајне присутни су узели активно учествовали у дискусијама.


*Оче Методије, која би била Ваша порука читаоцима „Православног мисионараˮ?


Пре свега им желим молитвено заступништво преподобних Прохора и Јустина пред престолом Божијим и изобиље Божијег благослова. Позивам их да и даље читају ваш часопис и да га и другима препоручују на читање. Моја жеља је да сви коју су у могућности посете наш манастир и виде где је своју азбуку вере срицао наш отац Јустин. Читајмо његова дела као незаобилазну духовну литературу јер ћемо у њој, сигурно наћи покој душама нашим. Следимо учење преподобног Јустина и Господа Христа стављајмо на прво место у нашим животима, јер све остало ће проћи али Његове Божанске речи неће проћи. Хвала вам на овом разговору и нека Господ благослови Вас и све ваше читаоце.


Разговор водио:
Катихета Бранислав Илић



*Објављено у јулско-августовском 392. броју Православног мисионара (стр. 33-37)
To Top