Култ светих Николаја и Јустина – апостолâ српског народа

Богослужење Цркве је утемељено на прослављању Бога славословљем. Апостол Павле громогласно саветује Цркву у Ефесу и ефеским хришћанима поручује: Певајте и појте Господу у срцу свом; захваљујући свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса Христа (Еф. 5, 19-20). 


Молитвена прозба, и молитва благодарења у себи садржи славословље имена Божјег. Славословље Богу и узношење славе и хвале Њему, најчешће се узноси песмом, а о значају молитвеног појања Свети Апостол Павле поучава: Реч Христова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псалмима, славопојима и песмама духовним, у благодати певајући Господу у срцима својим (Кол. 3, 16).

О свештеној тајни молитвеног појања и величања Господа и светих Његових, вековима су богословствовали и говорили велики оци и учитељи Цркве, чије речи су извирале из живог опита чисте молитве и милозвучне молитвене песме. Свети Василије Велики поставља питање: Има ли шта благословеније него хитати на молитву у освит зоре и приносити Творцу славословља и песме? Док велики химнограф из чијег пера и срца су настале најзначајније богослужбене химне, Преподобни Јован Дамаскин, у петој песми Пасхалног канона песмослови: Устанимо рано у зору и уместо миомириса, песму принесимо Владици.

Вековима су велики химнографи Цркве у славу Божју, а у част светитеља који су својим животом и подвигом Богу угодили, приносили молитвене химне (песме), следујући истини да се Господ најопитније прославља песмом, а светитељи Његови најдивније величају химнама које су спеване у њихову част. Култ светитеља је неодвојив од свештеног богослужења, зато када и говоримо о култу одређеног светитеља ми увек своју пажњу превасходно посвећујемо химнографији која поред молитвеног карактера има и катихетски (поучни) карактер. Као што стојећи пред иконом одређеног празника или светитеља, можемо да проникнемо у тајну празника и одређене светитељске личности, тако и кроз химнографију, која се условно може назвати „препеваним житијемˮ, ми кроз молитву задобијамо и знање које је увек у служби катихезе, односно, има за циљ да и нас подстакне да следујемо пример оног светитеља којег песмом величамо. И када богослужбене химне појемо у част светитеља, ми кроз њих величамо и славословимо Бога који је Свети над светима.

Култ Светог владике Николаја Охридског и Жичког и Преподобног Јустина новог Ћелијског, настајао је и изграђивао се превасходно кроз молитвено величање и народно поштовање, зато је потребно посебну пажњу посветити химнографији у њихову част.


Богослужбено величање Светог владике Николаја охридског и жичког


У стихирама на Господи возвах црквени песник Светог владику Николаја велича као светитеља који се својим делом уподобио Христу постајући сличан Светом Сави, на чије се архијерејство угледао. Поред тога, упоређује се и са великим апостолом Павлом који је многе привео Христу, а на крају, Светога Николаја песмама величамо и као новог златоуста, али и мученика који је многе тешкоће поднео бивајући спреман и да живот свој положи за Господа свога. Из пера блаженопочившег епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића), настала је слава на Господи возвах у којој се Свети Николај прославља као један од тројице великих николаја:

Слава Теби, Христе Боже наш, дивни у светима Твојима, у трима светим васељенским јерарсима, светим трима Николајима: Светом Николају Мирликијском, и Светом Николају Јапанском, и Светом и новојављеном Николају, Охридском и Жичком Јерарху, који Тебе прослави чесним животом својим, проповеђу Јеванђеља и страдањем за Истину. Празнујући данас њихов свети спомен, и клањајући се Моштима благодаћу испуњеним, ми Те молимо, Једини Човекољубче, молитвама Светих Јерараха Твојих, и особито Николаја Новога, Жичкога и Охридскога, спаси сав род православни.

У стихирама на литији, светитељ Николај српски се велича као свети архијереј који је на свом архијерејском омофору понео тешко бреме свога народа, бивајући неуморни пастир и учитељ повереног му духовног стада. Црквени песник га у трећој литијској стихири упоређује и са Луком и Клеопом који су на путу за Емаус за свог сапутника имали Христа свог учитеља:

Имајући у свему сапутника Исуса, као Лука и Клеопа у Емаус, срце ти је као њима горело, Владико, и зато си Га Васкрслог проповедао, и народ Божји Њему приводио, жртвујући се свагда за све и свакога. Хранећи се твојим духоносним речима, спомен твој радосно прослављамо, и молимо те: моли се Господу за нас грешне.

У стихирама на стиховње лелићки златоуст се прославља као светитељ који је велику жртву поднео за Господа и свој народ, али и као онај који је непрестано Христу славу узносио. И у најтежим моментима свога живота његовог срца се нису дотакли туга и страх, већ је радошћу и љубављу горело срце његово. У другој стихири на стиховње упоређује се са старозаветним псалмопојцем Давидом:

Радуј се Србије нови Давиде, јер си Духом на лири срца певао, мелодије рајскога живљења, верном народу Охрида и Жиче; сав пут си Христов проходио, од Лелића и Ћелија до логора у Дахау, где си у невољама и разним мукама Бога Живога очима видео, и за Њега ране на телу носио, Христа моли за спасење свега света.

Химнограф у стихирама на хвалите песмослови о Светом владици Николају који је у свом светитељском лику и богоугодном животу понео многе светитељске епитете, чиме је делатно пројавио истину да је Христос био мера његовог живота. Наведено, црквени песник најсликовитије изражава у другој стихири на хвалите:

Христолики Учитељ вере живе, канон и правило Православља, образац пастира и пример саможртве, одушевљен Духом – живо Јеванђеље, подвижник у молитви и богомислију, братољубља радник, добровољни Мученик, човекољубља и нестицања примерник, Дома Божијег – Цркве Свете градитељ.

Саборним проглашењем Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве, маја месеца 2003. године, Божји Угодник Николај, Нови Златоуст и Исповедник Христов, унет је у Диптихе Светих Православне Цркве. Свештен спомен на Светог владику Николаја охридског и жичког, чије свете мошти почивају и његовој Светониколајевској задужбини у Лелићу надомак Ваљева, богослужбено се прославља 20. априла / 3. маја. Свети Николај је уснуо у Господу 1956. године у Америци, а његове часне мошти пренете су и положене у његовој задужбини у Лелићу, 20. априла, односно, 3. маја 1991. лета Господњег, с тога се као његов центарлни празник не прославља дан његовог упокојења, већ свештени спомен на пренос његових светих моштију.


Богослужбено величање Преподобног Јустина новог ћелијског


Служба Преподобном и богоносном оцу Јустину новом ћелијског химнографско је дело јеромонаха Атанасија симонопетријског песмописца Велике Христове Цркве, а спевана је на Светој Гори Атонској, 2009. лета Господњег. Превод на српски језик сачинио је блаженопочивши умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић), чији превод службе је објављен у књизи „Преподобни Јустин нови ћелијски – житије, служба, акатист, чуда и избор текстова“, Епархија ваљевска, Ваљево, 2009, стр. 17-42.

У стихирама на Господи возвах, Преподобног Јустина ћелијског прослављамо као новог богослова, учитеља и подвижника, али и као новојављеног апостола који је ревношћу својом и богомудрим учењем многе привео Христу. У трећој стихири на Господи возвах химнограф помиње Житија светих Преподобног Јустина, упоређујући га са богомудрим Павлом и Светим Јованом Златоустим:

Са свима светима, чија житија си писао, Јустине данас стојиш, пред љубљеним твојим Христом, коме си свагда стремио, примивши и венац правде, као Павле и Златоусти. Уздигни, зато, руке своје, за народ и децу твоју, који с вером прибегавамо гробу твоме часноме, и њему клањајући се, прослављамо Христа Богочовека.

У стихирама на литији Преподобни Јустин нови ћелијски се прославља као подвижник чијим је подвигом процветала ћелијска обитељ и чијом љубављу су многе заблуделе душе враћене на пут спасења. У другој стихири на литији величамо га као мученика који је носећи Бога у срцу следовао примеру првог Јустина мученика и философа:

Данас се радује пустиња Ћелијска, јер у њој се подвизаваше Јустин, нови философ, и по савести мученик Христов; срцем са страдалнима страдаше, са сузама божанску службу служаше, свештенодејство тајне за спасење свега света. Стога те молимо, оче наш најсветији, да молитвама твојим срца свију водиш у појакање и слављење Свете Тројице, да Господ спасе сав свет и род наш Православни.

У слави на стиховњим која је химнографско дело блаженопочившег умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасије (Јевтића), Преподобни Јустин се велича и прославља као богомудри светитељ који је надишао логику и философију овога света и века, стекавши савршену философију по Христу:

Господе Спасе наш, Исусе Богочовече, велика је слава Твоја. Јер си диван у светима Твојима, и у двојици Јустинâ ових, Твојих славних угодника: Први остави сву светску мудрост, и крвљу мучеништва стече Тебе, вечну Божију Премудрост. А други надиђе сву философију по стихијама овога света, и подвизима благодатним стече философију по Христу. Богочовече, Човекољупче, слава Теби!

Следујући опису из светитељевог житија, где се на неколико места истиче и наглашава његова љубав према Литургији и васколиком светотајинском животу који извире из Литургије као Тајне над тајнама, у слави на Хвалите, Преподобни Јустин се молитвено прославља као литург који је цело своје биће уградио у Цркву Христову:

Живот твој је као просфора умешена и тамјан Христом дат, оче Јустине, изаткан од врлина свих светих, светитељољупце си надахнуто руководио и на љубав Христову подстицао, а сад уживаш жељено ти обожење. Моли се Оваплоћеном Христу Богочовеку, за Свету Цркву Свесаборну, која те достојно прославља.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном пролећном заседање 2010. године, прибројао је лику светих Преподобног Јустина новог ћелијског. За дан богослужбеног прослављања одређен је 1/14. јун.


Бранислав Илић, катихета


*Објављено у јулско-августовском 392. броју Православног мисионара (стр. 19-22)

To Top