Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Из стихире васкршњег јутрења)
Васкрсење је библијска тајна, вековима скривана у недрима Старога Завета, а коначно објављена свету у Новом Завету – Васкрсењем Богочовека Исуса Христа из мртвих (Мт 28, 6). Велики пророк Исаија исповеда веру у лично и свеопште Васкрсење речима: „Оживеће мртви Твоји и моје ће мртво тело устати” (Ис 26, 19), и позива сав Израиљ да учествује у тој радости обећанога Васкрсења: „Пробудите се и певајте који стојите у праху, јер је Твоја роса, роса на трави, и земља ће изнедрити мртваце” (Ис 26, 19). Исто сведочи пророк и цар Давид псалмопојац у својим Псалмима, повезујући тајну Васкрсења са доласком обећаног Месије. Он својим Псалмима потврђује да је вера у Васкрсење, заправо, вера свих старозаветних праведника, чије душе Бог неће оставити у аду „нити ће дати да Свети Његов види трулост” (Пс 16, 10), указујући овим стихом на Првенца Васкрсења, Месију – Христа. И други пророци Старога Завета потврђују тајну Васкрсења. Пророк Илија васкрсава сина удовице у Сарепти сидонској (1. цар 17), наговештавајући тим знаменитим чудом да ће се реалност Васкрсења проширити на све народе на земљи (Лк 4, 26). У Књизи пророка Језекиља дата је потресна праслика свеопштег Васкрсења из мртвих. Пророк Језекиљ види, Духом Божјим надахнут, оживљавање људских костију из праха земаљског, које ће се збити на крају историје и пре свеопштег Суда Божјег, а те речи слушамо у Паримији на Јутрењу свете и Велике суботе: „Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Господњу! Овако говори Господ овим костима: гле, ја ћу метнути у вас дух и оживећете” (Јез 37, 4–5).
У Новом Завету је Васкрсење почетак и крај, алфа и омега (Отк 1, 8), јер се оно поистовећује са вером у Христа: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25). Сва чудеса и знамења записана у књигама Новог Завета дешавају се на Христовом путу ка Голготи и Васкрсењу. Јеванђелски опис васкрсења Јаирове кћери (Мт 9, 18–26) и сина јеврејске удовице (Лк 7, 12–15), а посебно васкрсење Четверодневног Лазара у Витанији (Јн 11, 5–46), потврђују истину да Христос јесте Васкрсење и Живот. Христос је пасхално Јагње Новога Завета. Он је Својим Крстом и тридневним Васкрсењем коначно и савршено потврдио да Он и јесте Месија и Спаситељ света и да „нема другог имена на земљи којим бисмо се могли спасти” (Дап 4, 12). Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22).
Поред старозаветних и новозаветних сведочанстава о Васкрсењу, богослужбени текстови и целокупна химнографија, али и структура Пасхалног богослужења, представљају величанствену ризницу у којој се налази срж богословља светих отаца и учитеља Цркве и знаменитих химнографа, који су у славу Васкрслога Христа и сили Његовог Васкрсења славословили. Химнографија велича Васкрсење као Празник над празницима, и Славље над слављима – Чудо над свим чудима и Дар над свим даровима, који је Свемогући Бог, у Својој неизмерној милости и љубави, даровао роду људском. У овом Дару се налазе сви дарови; у овом Благослову сви благослови – како овде на земљи, тако и на небесима. Недостајало би нам простора ако бисмо проникли у тајну свих богослужбених текстова у којима се прославља Васкрсли Христос, али искористићемо прилику да истакнемо значај Пасхалног канона који је произашао из срца и пера Преподобног Јована Дамаскина, великог међу химнографима. Ниједан други химнолошки текст не изражава искупитељску, егзистенцијалну и метафизичку димензију Васкрсења са таквом потпуношћу и снагом као што то чини неупоредиви канон Преподобног Јована Дамаскина. Дамаскинов канон објављује људима свих епоха радосну вест Васкрсења, укидање смрти, пуноћу живота и тријумф последњих дана. Показује нам пут и говори нам шта нам је потребно да бисмо видели Васкрсење. Она нас јача у нашим напорима да победимо физичко и морално зло визијом и сигурношћу учешћа у незалазном дану у царству Господњем. Свих девет песама Пасхалног канона садрже дивне поетске изразе, избор најупечатљивијих речи из богатог грчког речника, жарки дух вере и наде, а пре свега, излив моћних животних искустава. Не заборавимо, као што је то случај са свим канонима, основни елемент су префигурације Васкрсења, преузете из Старог завета, које се налазе у целом канону. У свом песничком делу наведени химнограф наглашава да је својим славним васкрсењем Спаситељ нама даровао живот вечни (ср. Рим 6,23) и радост вечнога живота, јер је Христос устао из мртвих, и постао првенац оних који су умрли.
Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!
(пасхални канон, прва строфа осме песме)
Бранислав Илић, катихета
*Објављено у Васкршњем броју "Жичког благовесника", април-мај, 2023. године; стр. 11-12.
