Ауторски текст катихете Бранислава Илића поводом двадесет година постојања хора Преподобне мати Ангелине крушедолске из Никшића.
Готово је срце моје,
певаћу и псалмопојаћу славу Твоју!
(Пс 56, 8).
Појање је саставни и нераскидиви део свештеног богослужења, оно нас испуњава благословеним миром чија хармонија се преноси и на свеукупност нашег живота у Христу. Највећи део црквене химнографије свој извор налази у псалмима, зато у духу промишљања о појању кажемо да је Псалтир тонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу. Поред богослужбене употребе, која омогућава присан и жив молитвени однос човека са Богом, духовна корист од појања псалама и осталих црквених песама састоји су у приношењу духовних плодова, чија је срж: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (Гал. 5, 22). Упитала су духовна чеда преподобног Пајсија Светогорца колики је значај појања, а свети старац је задојен богослужбеним васпитањем посведочио да се кроз славопој Господу задобијају духовни плодови, рекавши: „Појање ће ти много помоћи. Увек лагано певуши. Појање умирује душу. Умирује чак и дивље звери, а тим више човека! Видиш, када чују појање, лав и вук седе мирно као јагањци и спокојно слушају. Kада човек поје, он је сличан земљораднику који усред врелог дана треба да пожње једно поље загушено трњем, а класје је полегло. И он почиње жетву певајући. Уз песму он заборавља тешкоће и радосно завршава посао. Стиче корист од плодова своје мале производње, а после се осећа и одморним. И ја људима који пролазе кроз искушења и који су жалосни саветујем да певају разне тропареˮ.
Речи новопросијавшег преподобног светогорског старца и подвижника, указују да појање поред величања Имена Божјег и прослављања Њега коме једино приличи свака слава, част и поклоњење, за нас има и васпитни значај. Најреалнији вид васпитања је онај који за свој метод има божанску науку и дело Господа Исуса Христа. Личност Господа Исуса Христа је једини прави и истинити пример васпитања, Једино за њега можемо рећи да је једини и савршени Васпитач. Преподобни Порфирије кавсокаливит озарен великом љубављу према свештеном благољепију, поучава да појање освећује човека без крви и оно је једино важно исцељујуће средство за измучену душу палог и острашћеног човека: Појање освећује душу бескрвно. Без напора, у радости, постајеш свет. Знаменити светогорски подвижник и проповедник љубави, указао је да онај ко зна појање и има смирење, има благодат Божију: Kажем вам да један зналац појања, који воли појање, и који је побожан, може неку тешкоћу своју да преобрати у музичко дело, или да отпева неко постојеће дело. Тако, уместо да плаче и да се мучи, приноси једно славословље Богу, поучава Преподобни Порфирије кавсокаливит.
Ових неколико истина о благословеном, васпитном, исцељујућем и спасоносном значају појања - славословља Богу целим бићем, пуних двадесет година сведочи хор Преподобне мати Ангелине крушедолске, под уметничким руководством проф. Ане Бојић. Ако бисмо хтели да двадесет година славословног деловања наведеног хора обухватимо у свега неколико речи, онда би то биле речи псалмопојца Давида: Готово је срце моје, певаћу и псалмопојаћу славу Твоју! (Пс 56, 8).
Само је Господу знано колико је за ових двадесет година деце духовно одгајио овај хор, и колико је младих христочежњивих душа васпитао и надојио љубављу према Господу нашем који је из уста деце и одојчади начинио Себи хвалу! (Пс 8, 3). Закриљени молитвеним покровитељством Преподобне мати Ангелине крушедолске, својим деловањем никшићки хор који носи њено име, оваплоћује животни пример светитељке која је све мерила правом и истинском мером – љубављу према Богу и љубављу према ближњима. Кивот светог Василија Острошког утеха је и потпора двадесетогодишњег постојања овог по узрасту маленог, али по броју великог сабора деце чије је васпитање утемељено на крајеугаоном камену Господу Христу.
Светоотачке речи „Видео си брата свога, видео си Бога свога“, постале су ми можда и по први пут јасне и опипљиво искуствене приликом првог сусрета са проф. Аном Бојић и члановима овог чудесног хора, чије појање није само израз уметности, већ искрени и молитвени вапај из дубине срца, јер оно на шта музика полаже право, каже философ Хегел, састоји се у томе да утиче на осећања која леже у најскривенијим дубинама људске душе; она је уметност срца и као таква она се непосредно обраћа самом срцу.
Живот је леп само када је прожет љубављу, а осмишљен је само онда када се са љубављу уносимо у живот људи који су вољом Божјом постали део нашега живота. „Видех лице твоје као да видех лице Божје“ (1 Мој 33, 10), говорио је праотац Јаков своме брату Исаву. Ово сведочанство братске љубави у потпуности је постало могуће у нашој заједници у Христу, у заједници која оставља најдубље последице на наш однос према другим људима, знаним и незнаним, пријатељима и непријатељима, према свима који уђу у наш живот, као и према онима којима ми уђемо у живот – да само преко њих и кроз изражену љубав према њима води пут ка Богу.
Вођен и надахнут таквом христоликом љубављу, уваженој проф. Ани Бојић и свим члановима никшићког хора Преподобне мати Ангелине, честитам двадесетогодишњи јубилеј, изражавајући велику благодарност на свим делима љубави њиховог двадесетогодишњег служења Цркви Божјој, као и на делатној љубави коју су показали дајући славословни допринос приликом премијерног приказивања документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ. Много пута до сада појање ове деце Светог Василија учинило је да моје очи буду испуњене сузама, тако и сада, са сузама радости у очима и топлином у срцу учествујем у радости великог јубилеја знаменитог никшићког хора, следујући речима великог апостола Павла који нас позива да се радујемо са онима који се радују (Рим. 12, 15).
Прослава сваког јубилеја у Цркви Христовој има за циљ још усрдније служење и напредовање у повереној служби, зато из дубине срца, христољубивој проф. Ани и трудољубивим хористима, драгој ми у Христу браћи и сестрама, желим изобиље сваког добра, а особито свих оних духовних дарова који ће у њиховим срцима разгорети неугасиви пламен љубави Божје, како би њихово појање и у будућности било прецизан тон љубави у Христу и хармонични позив да сви једним устима и једним срцем славословимо Господа речима: Певајте Господу песму нову, певајте Господу сва земљо. Певајте Господу, благословите Име Његово, благовестите дан дану спасење Његово; објавите у незнабожцима славу Његову, у свима народима чудеса Његова. Јер је велик Господ и хваљен веома, страшан је над свима боговима. (Пс. 95, 1-4)
О недељи светих Отаца Ⅶ Васељенског Сабора,
24. октобра 2021. лета Господњег
Бранислав Илић, катихета
