У свештеном богослужењу светитељ и чудотворац острошки Василије, велича се као прави и истински подвижник, и врлински архијереј, али и као наследник Светога Саве. Величамо и његова безбројна чудеса која Господ благодаћу својом чини преко њега и његових светих моштију. У наставку доносимо извод из химнографије Светом Василију, из службе коју је саставио последњи патријарх српски пре укидања Пећке патријаршије, Василије Бркић (1719-1772).
Свеосвећеним богоносцем показао си се, Светитељу Василије, помазање Божије имајући и Духом Светим будући ограђен. Свијетло улазећи у Светињу над светињама, богоначелним свјетлостима озариван, причестио си се Светих Тајни Благодати. Зато, као Светитељ истинити са смјелошћу се моли за душе наше! (Прва стихира на Господи возвах)
Свјетлостима врлина живот твој просвијетлио се, којима си и стадо своје научио, одагнавши од њега таму прелести. Зато си се сунцем свјетлозарним показао, преблажени Василије, уселивши се ондје гдје свјетлост безвечерња сија и сином благодати Духа Светога јавио си се данас. Зато, оче свагдаспомињаним не заборави, оне који часни спомен Твој савршавају и са љубављу те прослављају! (Друга стихира на Господи возвах)
У Захумљу си поживео, блажени Василије, јавивши се добрим пастирем Цркве Христове. Када си отуда у Острог прешао, постом, бдијењем и молитвама тијело своје укротио си, благоугађајући Богу, Који прослави Свете Мошти твоје, богоносни, што болести исцјељују свију. који са вјером и љубављу савршавају свеславни спомен твој. Зато ти се молимо, избави и нас од свих злоба и нападаја молитвама својим! (Четврта стихира на Господи возвах)
Кивот Моштију твојих, оче Василије, свијетло зари се, исцјељење подајући приступницима и од болести ослобађа их. Зато, весели се и ликуј, цркво острошка са околним странама, јер ти просија свијетли спомен блаженога Василија, који се свагда моли за душе наше! (Прва стихира на литији)
Оче, Свети Василије, као зора Словесне Свјетлости, свјетлило Цркве, красота монахујућима, посничког живота правило, заступник бивај нам, ослобађајући од погубнога врага душе наше, молитвама својим! (Прва стихира на стиховње)
Био си пастир добри и учитељ топли, Светитељу Василије! Тебе хвалећи свагда, зато ти кличемо: Бог Цркву Своју Тобом украси и тијело твоје многољетно, које у земљи пребиваше, нетрулежно се јави људима твојим. Стога не престај да се молиш за оне који побожно штују свети спомен твој. (Слава на стиховње)
Светитељу Василије, на љествицу божаственог разума ступио си и Богу се приближио, исцјељења дар примивши, којим исцјељујеш болести неизлечиве и одгониш духове нечисте. Стога спомен твој светкујући, срдачним радовањем Христа величамо. Који узвелича Свога Угодника. (Прва стихира на Хвалите)
Преподобни, триблажени, пресвети оче Василије, пастиру добри вјернога стада свога, учениче Христов, ти положи душу за овчице његове. Сада, свехвални, молитвама својим испроси нам велику и богату милост! (Слава на Хвалите)
Бранислав Илић, катихета
*Објављено у мартовско-априлском 378. броју Православног мисионара (стр.43)
