Дана, 11/24. августа 2022. године, у 88. години живота упокојио се у Господу Митрополит диоклијски Калист (Вер), један од најугледнијих православних богослова данашњице. До сада су у Православном мисионару објављени многобројни чланци овог знаменитог јерарха и богослова, а поводом његовог блаженог престављења уместо воштанице доносимо овај текст.
Рођење, детињство и школовање
Новопрестављени митрополит диоклијски Калист, је рођен као Тимоти Вер у Бату, у Сомерсету, у Енглеској. Митрополит Калист се школовао у Вестминстерској школи (за коју је добио престижну краљевску стипендију) и на Магдалинином колеџу у Оксфорду, где је изучавао класичне науке и богословље. Године 1958. у априлу месецу, у својој 24. години живота, прихватио је Православље (напомена: одгајен је као анликан). Своје аутентичне контакте са Православљем и одушевљење Православном црквом описао је у аутобиографском тексту „Моје путовање у Православну цркву“. У данима пре ступања у свету Тајну свештенства, провео је шест месеци у Канади у једном од манастира Руске Заграничне Цркве. Забележено је да је много пута посећивао Грчку, где је провео дуго времена у манастиру Светог Јована Богослова на Патмосу, а походио је и друге велике центре Православља као што су Јерусалим и Света Гора.
Монашење и професорски рад
Након што је успешно савладао новогрчки језик, монашки постриг примио је 1966. г. добивши име Калист, у част Светог Калиста Ксантопула. Истовремено је рукоположен у свештеномонаха. Исте године, 1966, постао је професор на Оксфордском универзитету, где је са љубављу студентима држао предавања из Источних православних студија, а на месту предавача је остао пуних 35. година, све до одласка у мировину. Године 1979. постављен је за предавача на Пембрук колеџу у Оксфорду, а 1982. хиротонисан је за титуларног епископа диоклијског (у питању је област - Диоклија у Фригији) и постао викарни епископ у Тијатирској и великобританској архиепископији Цариградске патријаршије. И поред ове високе службе и велике духовне одговорности коју она носи, епископ Калист је остао у Оксфорду и обављао своје професорске дужности на Универзитету, а био је и парох оксфордске грчке православне парохије. Свети и Свештени Синод Васељенске Патријаршије је 30. марта 2007. г. уздигао Епархију диоклијску у ранг митрополије, а епископа Калиста произвео у титуларног митрополита диоклијског.
Све од свог одласка у мировину 2001. године митрополит Калист је наставио да објављује студије и књиге, али и држи предавања о православном хришћанству, неуморно путујући и проповедајући реч Божју. Био је и један од учесника великог Сабора на Криту 2016. године, а много је допринео у припремама пре његовог одржавања. Донедавно је био председник Управног одбора Института за православне хришћанске студије у Кембриџу. Био је и председник групе Пријатељи Православља на Ијони. Поред тога, био је члан Саветодавног одбора Православног мира. Године 2017. Кентерберијски архиепископ одликовао је митрополита Калиста Ламбетским крстом, „за његов изузетан допринос англиканско-православном теолошком дијалогу“.
Митрополитов богословски рад
Митрополит Калист је био плодан писац и изванредан предавач. Написао је или уредио преко десетак књига, многобројне чланке у широком спектру периодичних публикација, студије у књигама о многим темама, као и предговоре или уводне текстове, рецензије многим другим књигама. Можда је најпознатији као писац књиге Православна црква, коју је објавио као лаик, 1963. године, а потом ју је неколико пута редиговао, а публикована је у чувеној серији лондонског издавача Пенгвин. Ова књига је преведена и на српски језик, и као таква је објављена 2001. године, у преводу Љиљане Благојевић, а рецензију је дао блаженопочивши умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић), док је редакцију превода извршио протођакон Радомир Ракић. Блаженопочивши епископ марчански Данило је превео његово познато дело о умној молитви и објавио га у Теолошким погледима.
Године 1979. издао је књигу Православни пут, коју је на српски језик превео др Богдан Лубардић, професор Богословског факултета (манастир Хиландар 1997). Сарађивао је у превођењу и издавању значајних православних подвижничких и литургијских текстова. Заједно са G. E. H. Palmer-ом и Philip-ом Sherrard превео је Добротољубље (Philokalia) (четири од пет томова објављених до 2018.г., и то 1979, 1981, 1984. и 1995), а с матером Маријом превео је Празнични минеј (1969), Посни триод (1978) и Празнични триод. Раније је објавио историјско дело под насловом Eustratios Asrgenti. A Study of the Greek Church under Turkish Rule (1964).
Православна академија светог Владимира у Њујорку објавила је митрополиту у част зборник радова под насловом: Abba, The Tradition of Orthodoxy in the West, Festschrift for Bishop Kallistos (Ware) of Diokleia, eds. John Behr, Andrew Louth, Dimitri Conomos (New York: SVS Press, 2003).
Митрополит диоклијски Калист био је почасни доктор богословских наука и других богословских факултета, не само православних, као што су Атински и Букурештански. Био је почасни доктор богословских наука и Православног богословског факултета у Београду. На свечаном чину промовисања у Dr. h.c. митрополит је одржао запажено предавање о прожимању Лица Свете Тројице на енглеском језику у препуном амфитеатру Факултета.
Блаженопочивши митрополит Калист био је велики пријатељ нашег народа. Неколико пута је посетио Србију, углавном предводећи поклонике из Уједињеног краљевства у посети нашим манастирима. При таквом једном путовању у Србију Бог је уредио да је митрополит лично приказао превод своје књиге на српском језику Православна црква у свечаној читаоници Градске библиотеке на Калемегдану. Поред њега као аутора говорили су блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије, професор Богословског факултета протопрезвитер-ставрофор др Радомир Поповић и рецензент превода протођакон Радомир Ракић.
Опело и погреб
У четвртак, 1. септембра 2022. године, Његово Високопреосвештенство aрхиепископ тијатерски и британски Никита, егзарх Васељенског Патријарха, началствовао је опелом блаженоупокојеног митрополита диоклијског Калиста у Оксфордском храму Светог Алојсија Гонзаге. На опелу је појао монашки хор свештеног ставропигијалног и патријаршијског манастира Светог Јована Крститеља у Есексу. Њихова Високопреосвештенства митрополит Силуан (Антиохијска патријаршија), архиепископ Зенон (Грузијска патријаршија), митрополит белгијски Атинагора (Цариградска патријаршија) и митрополит колонијски Атанасије (Цариградска патријаршија) такође су учествовали у чину опела, као и свештеници из целог Уједињеног Краљевства. Блаженопочивши митрополит Калист је погребен на гробљу Волверкоту у Оксфорду.
Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Калисте!
Бранислав Илић, катихета
*Објављено у септембарско-октобарском 387. броју Православног мисионара, стр. 56-59.
